Oskar Vajld
“Umetnik je tvorac lepih stvari.
Cilj umetnosti je da otkrije umetnost a skrije umetnika.
Kritičar je onaj ko može da na drugi način ili u novom ruhu prenese utiske o lepim stvarima.
Najviši, kao i najniži, oblik kritike jeste autobiografija.
Oni koji u lepim stvarima nalaze ružna značenja pokvareni su a nisu šarmantni. To je greška.
Oni koji u lepim stvarima nalaze lepa značenja prosvećeni su. Za njih ima nade.
Odabrani su oni kojima lepe stvari znače samo lepotu.
Ne postoji moralna ili nemoralna knjiga. Knjige su dobro ili loše napisane. To je sve.
Odbojnost 19. veka prema realizmu gnev je ljudoždera koji vidi sopstveno lice u ogledalu.
Odbojnost 19. veka prema romantizmu gnev je ljudoždera koji ne vidi sopstveno lice u ogledalu.
Moralni život čoveka čini deo teme umetnika, ali moralnost umetnosti sastoji se od savršenog korišćenja nesavršenog sredstva. Nijedan umetnik ne želi ništa da dokaže. Čak i istinite stvari moguće je dokazati.
Umetnik nema etičkih saosećanja. Etičko saosećanje kod umetnika predstavlja neoprostiv manirizam stila.
Umetnik nikad nije morbidan. Umetnik može sve da izrazi.
Misao i jezik za umetnika su instrumenti umetnosti.
Mana i vrlina za umetnika predstavljaju umetničku građu.
Sa tačke gledišta forme, uzor svih umetnosti jeste umetnost muzičara. Sa tačke gledišta osećanja, uzor je veština glumca.
Umetnost je istovremeno površina i simbol.
Oni koji zarone pod površinu čine to na sopstveni rizik.
Umetnost, u stvari, odražava gledaoca, ne život.
Različitost mišljenja o nekom umetničkom delu pokazuje da je to delo novo, složeno i vitalno.
Kada se kritičari ne slažu, umetnik se nalazi u saglasju sa sobom.
Čoveku možemo da oprstimo što stvara nešto korisno dotle dok ne počne da mu se divi. Jedini izgovor za stvaranje nečeg beskorisnog jeste što mu se čovek veoma divi.
Umetnost je sasvim beskorisna.”
Oskar Vajld, “Predgovor” romanu Slika Dorijana Greja, prevod: Lazar Macura
